Da li će bolonjski proces u BiH sa novim zakonom o visokom obrazovanju u Republici srpskoj postati iluzija?

0
1051

Piše: Doc.dr.sci Melvedin Jašarević 

Bolonjskom deklaracijom iz 1999. godine, jasno je izražena namjera da se u državama Evropske Unije ustanovi jedinstveno područje visokog obrazovanja. U tu svrhu, doneseno je  niz dokumenata koji su imali zadatak da trasiraju put – provedbe Bolonjske deklaracije, kao što su: Sorbonska konvencija, Poruka iz Salamance, Praški Kominike, Berlinski Kominike, Londonski Kominike, Kominike iz Leuvena itd. Cilj ovih dokumenata je da visoko obrazovanje u zemljama EU do 2020. god. dovede do kreiranja „Evrope znanja“, što predstavlja institucionalni mehanizam u provođenju reforme visokog obrazovanja. Sa druge strane, postavlja se pitanje da li je, i u kojoj mjeri visoko obrazovanje u BiH usklađeno sa propisima EU?

Možemo reći da je, zbog specifičnosti državnog uređenja, ovo pitanje usložnjeno, jer pravni propisi koji regulišu ovu oblast, međusobno nisu u potpunosti harmonizirani. Višestruki su uzroci i oni su najčešće političke prirode, ponekad odraz i neznanja, ali odražavaju i nespremnost onih kojih se tiče da unesu pozitivne promjene. Čak i kada izgleda da će se napraviti iskorak, primjera radi predlaganjem novih zakonskih rješenja, iza takvih projekata najčešće stoje neki drugi interesi. Na prikazani način, degradira se osnovna funkcija visokoškolskih ustanova u BiH kao ključnih institucija čiji bi naučni, istraživački ili nastavni aspekt morao biti potpuno neovisan od bilo kakvih vanjskih faktora. Podsjećamo da je u BiH organizovana i ustanovljena Agencija za razvoj visokog obrazovanja – (HEA).

Ova institucija je svijetla tačka u visokom obrazovanju u BiH. Agencija, ima legitimitet da utvrđuje propisane kriterije u postupku akreditacije visokoškolskih ustanova. Bilo koja druga institucija koja bi obavljala ove poslove ne bi bila legitimna, a što je dobro. U praksi se pokazalo da sve što nije regulisano na nivou BiH, nego na nivou entiteta ili kantona ne polučuje dobre rezultate. Napominjemo da je visoko obrazovanje u FBiH regulirano propisima kantona, a u RS-u na nivou ovog entiteta, pa je neophodno postojeće zakone o visokom obrazovanju uskladiti sa Okvirnim zakonom.

Ključno je donijeti i Pravilnik o akademskim zvanjima na nivou BiH. U svrhu prethodno navednog, upitni su i razlozi za usvajanje novog zakona o visokom obrazovanju u RS-u, koji se do sada sa svakom novom izmjenom udaljavao od Okvirnog zakona. Ako se zakon usvoji, organizacione jedinice/Fakulteti će dobiti veću samostalnost (svrha Okvirnog zakona je uvođenje integrisanog univerziteta). S tim u vezi, značajno će se oslabiti i autonomija i nezavisnost u radu Senata, Upravnog odbora i Rektora univerziteta. Moć u upravljanju Univerzitetom će se naći u rukama dekana Fakulteta. Zatim, autonomija u radu Rektora će se urušiti, iz razloga što će većinu članova Senata činiti predstavnici organizacionih jedinica/Fakulteta, pa će stvarna moć o izboru i davanju povjerenja Rektoru univerziteta činiti upravo dekani fakulteta.

Rektor neće više biti u poziciji da kontroliše rad dekana, jer će biti uslovljen njihovim glasovima u Senatu. Postavlja se pitanje da li je to ujedno i svrha novog Zakona, jer  Osnivači neće imati skoro nikakav utjecaj u radu Upravnog odbora? To iz razloga što će Senat (u kojem će dekani imati odlučujuću riječ) birati i članove Upravnog odbora. Novim zakonom bi i profesori u nastavnom zvanju redovnog profesora bili degradirani. Napominjemo da je ranijim zakonom bilo definisano da najmanje polovinu članova Senata čine redovni profesori, a trenutno jednu trećinu članova, što je paradoksalno i u suprotnosti sa akademskom praksom u zemlji i EU. To znači da će o izboru u zvanje redovnog profesora odlučivati nastavnici koji nisu u akademskom zvanju“redovni profesor“. Sve su to samo neki od razloga koji zabrinjavaju i evidentno je da novi zakon u RS-u neće donijeti pozitivne promjene u visokom obrazovanju. 

Nasuprot tomu, EU članice znaju da se ne može živjeti od stare slave, pa kontinuirano iznalaze adekvatna zakonska rješenja. Njihovi univerziteti osavremenjavaju nastavne planove, potiču naučno-istraživački rad, svakodnevno provjeravaju svoj status na „Šangajskoj listi“ itd.

Međutim, status naših Univerziteta na ovoj listi je gotovo beznačajan, a da ćemo se i dalje kretati u tom smjeru, nažalost potvrđuje i predloženi novi Zakon u RS-u.

Doc.dr.sci Melvedin Jašarević